Home2019-12-03T19:29:33+01:00

Zlatna dolina

Zlatna dolina

Staza: Kolonija – Jelena stena

Ovom prilikom vas upoznajemo sa još jednim ali vrednim lokalitetom. To je izletište „Jelena stena“ oduvek omiljeno mesto mnogih ljubitelja prirode ii dobrog pogleda. Jelena stena je i prirodno stanište jorgovana tako da je užitak još veći ako dođete kada cveta jorgovan. Od skora ovaj lokalitet je uređen. Izgrađen je letnjikovac, postavljene su klupe i stolovi.

Pogledaj

Kučevo

Kučevo sa okolnom ima poseban šarm i zanimljivu istoriju. Kraj je poznat po jagnjetini, medu, pečurkama, siru i lekovitim travama sa obližnjih planina.
Drevni narodni običaji, neobična, često mistična verovanja, burna istorija, šarm i patina davnih vremena. I, zlato! Kad se pomenu Homolje i Kučevo prva asocijacija su planine, šume, u davna vremena hajduci, narodna nošnja živopisnih boja, bogata kuhinja i, naravno, zlato.

Kučevo je simpatična varošica koja kao da se sakrila u nedrima Homoljskih planina i Zviždske doline, zaklonjena masivom Severnog Kučaja. Priroda je ovom mestu i ovom kraju podarila ono što bi svako poželeo: zlatonosnu reku Pek.

Nekada je na obalama Peka bilo mnogo tragača-ispirača zlata. Danas, tek po koji. A da zlata u Peku ima, to niko ne spori… Nije Kučevo poznato samo po zlatu i po njegovim ispiračima, po tragačima za ovim plemenitim metalom. Ovde se već decenijama održava Smotra izvornog stvaralaštva „Homoljski motivi“. Prelepa manifestacija koja je uspela da sačuva autentičnost, drevne narodne običaje i da okupi folklorna društva iz cele Srbije.

Imaju ova varošica i njena okolina i mnogobrojne pećine, od kojih su najpoznatije Ravništarka i Ceremošnja. Prva se ponosi samo jednom kitnjastom dvoranom po imenu „Crni dvorac“, a Ceremošnja sa tri velike dvorane. Sve ostalo im je zajedničko: prelep pećinski nakit i ambijent koji odmah oduševi svakog posetioca. Po lepoti je takođe poznata i Dubočka pećina. Sa puno uvažavanja svoje bogate prošlosti, u Kučevu će vam kazivati i o arheološkom nalazištu Kraku Lu Jordan, rimskom rudarsko-metalurškom centru iz trećeg veka nove ere.

Reke, vodopadi, vrela, jezera, vodenice. Široka je lepeza prirodnih lepota Kučeva i njegove okoline. Ako je išta priroda mogla da podari ovom kraju onda su to šume i reke. Ali, zlatonosne reke! Nije zato neobično što svaka priča ovde počinje i što se završava o zlatu. Uostalom, ispiranjem zlata na Peku bavili su se Kelti, Rimljani, Sloveni. Homoljsko jagnje, med, pečurke, sir, lekovite trave sa obaližnjih planina. Hrana je ovde iz netaknute prirode, a recepti mnogih specijaliteta se prenose s kolena na koleno.
Kad sa brda „Jelena stena“, prirodnog staništa jorgovana, pogledate na panoramu Kučeva i krivudavi, zlatonosni Pek učiniće vam se kao da je po ravnici Zvižda neko prosuo najlepše bisere.

Ovde možete videti temperamentne vlaške igre i drevne narodne običaje, neobičnu nošnju, zaostavštinu koja se čuva i prenosi, osetiti kulturne vrednosti, čuti legende o hajducima, posebno o čuvenom Ivanu Babejiću, ali i legende o zlatu.

KUČEVO je od Beograda udaljeo oko 135 kilometara. Putuje se autoputem Beograd-Niš do isključenja za Požarevac, zatim zaobilaznim putem za Požarevac i dalje magistralnim putem do ovog mesta. Od Požarevca je Kučevo udaljeno 54 km, od Majdanpeka 45, od Petrovca na Mlavi 30 km, koliko ima i do Golupca, na Dunavu.

Kučevo sa okolnom ima poseban šarm i zanimljivu istoriju. Kraj je poznat po jagnjetini, medu, pečurkama, siru i lekovitim travama sa obližnjih planina.
Drevni narodni običaji, neobična, često mistična verovanja, burna istorija, šarm i patina davnih vremena. I, zlato! Kad se pomenu Homolje i Kučevo prva asocijacija su planine, šume, u davna vremena hajduci, narodna nošnja živopisnih boja, bogata kuhinja i, naravno, zlato.