L E K O V I T O B I LJ E
U botaničkom parku zastupljeno je 86 vrsta lekovitog bilja, koje su raspoređene na dve lokacije, prema vlažnosti.
Na suvom staništu nalazi se 59 biljnih vrsta, a na vlažnom staništu 27 vrsta.
I – LEKOVITO BILJE SUVIH STANIŠTA
Ova grupa lekovitog bilja nalazi se pri vrhu Botaničkog parka i nju posetioci prvo obilaze.
Anis (Pimpinella anisum L.)
Anis je jednogodišnja gajena biljka. U lekovite svrhe koristi se plod, etersko ulje i iz ulja ekstrakovani čist anetol. Sve ove materije ulaze u sastav mnogih lekova protiv kašlja, a imaju široku primenu u prehrambenoj industriji, u proizvodnji alkoholnih napitaka i parfimeriji.
Artičoka (Cynara scolimus L.)
Artičoka se gaji kao povrće i dekorativna je biljka. Krupne svasti artičoke mesnate ovojne listove sa sočnom bazom, pa se ti sočni delovi koriste za predjelo uz odgovarajući sos. List Artičoke je izvanredno lekovito sredstvo za pojačanje apetita, varenja hrane, lučenje žuči, smanjuje ureu u krvi dr.
Bela sapunjača (Gypsophila paniculata L.)
Bela sapunajača je višegodišnja vrlo dekorativna biljka peskova i sličnih staništa. Gaji se i kao cveće. Koren ove biljke ima mnogo saponozida, zbog čega je koriste sem farmaceutske i druge srodne industrije, pa se na svetskom tržištu traži skoro u neograničenim količinama. To je dobro lekovito sredstvo protiv kašlja, za bolje varenja, protiv raznih kožnih bolesti, a velike količine ovog korena oskoriste se ekstrakciju čistih sapononinskih materija.
Bela slačica (Sinapis alba L.)
Bela slačica se najviše gaji za proizvodnju semena, koje je farmaceutska i prehrambena vrlo važna i mnogo korišćenja industrijska sirovina.
Zrelo seme sadrži oko 30% masnog ulja, zatim belančevina, sluzi i drugih korisnih materija. Zahvaljujući prisustvu senevolni heterozida na koži izaziva plikove i crvenilo. Zbog te osobine slačično seme se upotrebljava kao sredstvo koje draži kožu, ali se na koži ne sme držati dugo. Slačično seme se mnogo koristi kao začin i konzervans.
Blaženi čkalj (Cnisuc benedictus L.)
Blaženi čkalj je bodljikava, ali istovremeno i vrlo dekorativna biljka. Na Zapadu se mnogo gaji, jer se njegov nadzemni deo u cvetu koristi u proizvodnji alkoholnih napitaka, manje količine ove biljke potroši i farmaceutska industrija za proizvodnju gorkih lekova za lečenje organa za varenje.
Bokvica (Plantago div.)
Kod nas uspeva više vrsta bokvice, ali se u lekovite svrhe najviše koriste dve: uskolista ili muška bokvica (Plantago lanleolata L.) i širokalista ili ženska bokvica (Plantago
major L.). bokvice nisu otrovne ni škodljive. List bokvice je stari narodni lek koji se održao do naših dana. Ima dostav tanina i sluzi, zbog čega blagotvorno deluje na organe za varenje, za disanje, na upaljenu kožu i sluzokožu. Za vreme neredovnih prilika može se spremati kao svako drugo povrće i koristiti za hranu.
Bršljen (Hedera helix L.)
Bršljen je zimzelena povijuša. Ukras naših šuma. Cela biljka sadrži saponozidnih materija, zbog kojih je lek i otrov za čoveka. Najčešća upotreba bršljena je za lečenje kožnih bolesti, protiv reumatizma i bradavica, za jačanje korena kose i protiv peruti, a ponegde se ekstrahuje za dobijanje čistih saponskih materija.
Bundeva (Cucurbita pepo L.)
Bundeva je poreklom iz tropske Amerike. Danas se vrlo uspešno i rado gaji u celoj zemlji. Mesnati deo bundeve je inzvaredno lekovito sredstvo za lečenje katara organa za avarenje, organa za mkrenje, protiv proliva i za regulisanje tvrde stolice. Seme bundeve je neotrovno i neškodljivo sredstvo protiv crevnih parazita, može se davati i devi. Inače, bundevine semenke se i danas koriste kao hrana i poslastica, osobito u celoj istočnoj Srbiji.
Bunika (Hyoscyamus niger L.)
Bunika je smrdljiv korov naselja i njihove okoline, osobito dobro nađubrenih mesta. Cela biljka je otrovna. U lekovite svrhe od bunike se koristi list i seme. Zbog velike otrvnosti, koja potiče od
prisutnih alkaloida, ne smeju se upotrebljavati u obliku čaja, već se u prerađenom obliku koriste za izradu lekova, osobito za ekstrakciju lekovitih, ali istovremeno o otrovnih alkaloidnih supstancija.
Vidova trava (Euphrasia officinalis L.)
Vidova trava je ili vidovac je jednogodišnja rastom amla biljka od koje se ceo nadzemni deo koristi za lek. Sadrži etarskog ulja, heterozida i drugih korisnih materija, zbog koji se uspešno upotrebljava za lečenje raznih upala kože i sluzokože usta i ždrela. U narodnoj medicini, u obliku čaja i obloga, služi za stišavanje upala oka, pa joj otuda dolazi i ime vidova trava i druga slična narodna imena. Čaj spremljen od ove biljke i popijen u određenoj dozi smanjuje lučenje želudačnog soka, pa se upotrebljava protiv viška želudačnog soka.
Vodopija (Cichorium intybus L.)
Vodopija je vrlo rasprotranjena višegodišnja biljka. Cela biljka je gorka ali nije otrovna. List ovebiljke, osobito dok biljka ne istera cvetnu stabljiku, mnogo liči na list maslačka, pa zbog toga treba dobro paziti da se ove dve bijlke ne zamene, jer njihovi podzemni organi omaju različitu napemu u terapiji. Koren vodopije sadrži više lekovitih materija, od kojih se ističu inulin, kumarin i
pekitin. Upotrebljava se u obliku čaja za lečenje žuči, želuca i mokraćnih puteva. Koristi se i kao prijatan napitak, jer je uspešna zamena kafe.
Vranilova trava (Origanum vulgare L.)
Vranilova trava je brdska i planinska biljka, pa je planinci često koriste za spremanje čaja koji se pije u svim prilikama. Nadzemni deo biljke u cvetu bere se celog leta, suši i
koristi za čaj, vrlo prijatan i lekovit napitak. Odlično je sredstvo za lečenje organa za mokrenje i protiv infekcija.
Gorocvet (Adonis vernalis L.)
Gorocvet je steppska biljka i to je jedan od prvih vesnika proleća. Kada iscveta divnim krupnim žutim cvetovima, ukrašava, oplemenjuje i učini privlačnim čitava prostranstva, jer uvek javlja u masi. Cela biljka je otrovna, jer sadrži heterozide koji deluju na srce.
Iz gorocveta se izgrađuju lekovi za lečenje srčanih oboljenja, ali se mogu upotrebiti samo pod kontrolom lekara. Jugoslavija izvozi velike količine gorocveta u industrijski razvijene zemlje.
Daninoć (Viola tricolor L.)
Daninoć je biljka koja najčešće rste po napuštenim ograncima, livadama i šumskim proplancima. Vrlo je lepa, pa se često gaji i kao dekorativna biljka. Nadzemni deo biljke u cvetu ima više lekovitih materija, pa se koristi za lečenje raznih kožnih bolesti, za lakše izbacivanje sluzi i za pojačanja mokrenja.
Divizma (Verbascum thapsiforme Schrader)
Divizma je dvogodišnja vrlo impozantna biljka. Od divizme se kao lek koristi njen vrlo upadljiv, zlatno žut, kao dukat krupan cvet, koji je vrlo osetljiv, pa se mora vrlo nežno brati i odmah direktno na suncu osušiti. Pored drugih lekovitih materija, sadrži saponozide, zbog kojih se stavlja u razne mešane čajeve za lečenje organa za varenje i diosanje. Ne preporučuje se uzimanje čaja sparvljenog samo do cveta divizme, jer takav čaj može biti škodljiv.
Digitalis vunatis (Digitalis lanata Ehrh.)
Digitalis se u našoj zemlji, osobito u istočnoj Srbiji, javlja u više vrsta od kojih je naučna medicina za sada priznala samo ovu vrstu. Zbog toga se vunasti digitalis danas gaji u mnogim zemljama i kod nas. List digitalisa je važna industrijska lekovita sirovina za proizvodnju specifičnih lekova za srce, koji se mogu upotrebljavati samo po receptu i savetu lekara.
Dragoljub (Tropaeolum majus L.)
Dragoljub se odavno gaji kao ukrasna biljka. Cveta tokom celog leta tako da dugo ukrašava bašte i povrtnjake. Međutim, odnedavna se koristi i kao lek, jer su u njemu otkrivena antibiotska svojstva, zbog kojih se može koristiti slično drugim biljkama sa sumpornim heterozidia. Može se koristiti list i plod ove bijke. List se može jesti i kao salata ili piti isceđeni sok kao izvanredno preventivno sredstvo, jer uništava mnoge patogene klice.
Žalfija (Salvia officinalis L.)
Žalfija se u istočnoj Srbiji najčešće zove kalaver ili džiger-trava. Mestimično se javlja u slobodnoj prirodi, ali se mnogo češće sreće gajena po baštama kao dekorativna biljka, ali i da se tu nađe u slu ne trebalo. Kao lek, od žalfije koristi list. Ulazi u sastava čajeva za lečenje uplae grla i krajnika, usne šupljinem za lečenje katara organa za varenje, protiv preteranog znojenja jer smanjuje lučenje znojnih žlezda.
Zdravac (Geranium macrorrhizum L.)
Zdravac je višegodišnja aromatčna planinska biljka. U narodu uživa veliko poverenje, jer skoro da i nema narodnog leka a da u njegov sastav ne ulazi zdravac. Verovatno je zbog toga i dobio ovo divno ime. Zar ima nešto leše od zdravlja.!. Zvanična medicina ga još ne koristi, jer nije dovoljno proučen. Za sada se zna da sadrži nekoliko lekovitih materija, koje se svakako potvrđuju opravdanost ove vekovne upotrebe zdravca u narodnoj medicini. Etarsko ulje i drugi aromatični proizvodi zdravca imaju širroku primenu u kozmetici i parfimeriji.
Zečja stopa (Geum urbanum L.)
Zečja stopa je višegodišnja korovska biljka, koja se može sresti na svakom koraku. Rizom s korenjem treba vaditi u jesen ili rano proleće, očistiti od zemlje, nadzemnih delova biljke i raznih nečistoća, oprati, osušiti i koristiti kao neškodljiv lek protiv proliva, katara raznih organa i u druge svrhe.
Zečji trn (Ononis spinosa L.)
Zečji trn je višegodišnja bodljikava grmolika korovska biljka. Veliko zlo kada se uvreži na obradivoj površini. Čišćenjem njive i drugih korisnih površina može se sakupiti koren ove biljke, koji se inače teško vadi, osobito kada je zemlja suva i tvrda. Cela biljka sadrži samonozoidnih materija, a najviše ih ima u korenu, pa se zbog toga baš on koristi kao lek. Upotrebljava se za lečenje organa za mokrenje, organa za varenje i za lakše iskašljavanje.
Zimzelen (Vinca minor L.)
Zimzelen je zimzelena biljčica svetlih šuma brdskog područja. Sadi se i po baštama kao cveće. Poslednjih godina se koristi i u lekovite svrhe. Nadzemni deo biljke se koristi za ekstrakciju otrovnih i lekovitih alkaloida, koji se u terapijskim dozama uzimaju za smanjenje krvnog pritiska i šećera u dijabetičara. Cela biljka je otrovna.
Izop (Hyssopus officinalis L.)
Izop je vrlo poliforna višegodišnja biljka. Varijeti i forme se razlikuju i po boji cvetova, tako da se na mestu mogu naći sve nijanse plave, ljubičaste, ružičaste i bele boje, što pruža izvanredni prijatnu sliku. Lako se gaji, često se i sam brzo razmonožava semenom, pa za kratko vreme pokriva veliku površinu oko sebe. U farmaceutskoj, prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama se koristi nadzemni deo izopa u cvetu ili iz tog materajala dobijeno etarsko ulje.
Jagorčevina (Primula officinalis L.)
Jagorčevina je omiljena biljka ljubitelja prirode. Javlja se među prvim prolećnim cvetovima, a svojom lepotom privlači pažnju prolaznika. Od jagorčevine se za lek koristi cvet, listi i koren. Cela biljka ima više lekovitih materija, među kojima se ističu saponozidi, zbog kojih se jagorčevina koristi u oliku čaja ili sirupa, protiv kašlja i prehlade.
Kamilica (Matricaria hhamomilla L.)
Kamilica je do drugog svetskog rata u Jugoslaviji bila skoro isključivo divlja biljka. Međutim, poslednjih decenija se sve više gaji na velikim površinama. Cvet kamilice je stari i jedan od najduže upotrebljavanih lekova. Velike količine cveta kamilice se predestilišu u etarsko ulje plave boje, koje sadrži mnogo azulenskih materija, zbog kojih je još značajnije lekovito srdstvo. Najviše se koristi protiv upala i infekcija. Pogrešno je mišljenje nekih ljudi da je kamilica škodljiva i da je ne treba davati deci. Naprotiv, kamilica je balgotvorno sredstvo koje ne izaziva nikakve smetnje, pa se može bez bojazni davati bebama, tridnicama i najtežim bolesnicima.
Kantarion (Hypericum perforatum L.)
Kantarion je višegodišnja korovska biljka. Kada se list kanatariona okrene prema suncu i kroz njega pogleda, vide se sitne tačke, pa izgleda kao da je izbuškan, perforiran.
Otuda mu dolazi latinsko ime perforatum. Lekoviti sastojci kantariona nalaze se u listu i cvetu, pa se kao lek koristi ceo nadzemni deo biljke u cvetu. U obliku čaja upotrebljava se za lečenje stomaka, protiv proliva, opekotina. Stari narodni lek kantarionov zejtin uspešno se koristi i danas. Etarsko ulje kanatariona kosti savrmenea kozmetika.
Kokotac (Melilotus officinalis /Med./Lam.)
Kokotac je dvogodišnja korovska biljka, beru se vrhovi grančica u cvetu i koriste u obliku čaja kao gorko sredstvo za poboljšanje apetita i protiv stomačnih smetnji. Zbog sadržaja kumarinskih materija, koristi se i u duvanskoj industriji za aromatizaciju duvana za izradu nafinijih cigareta.
Korijanda (Coriandrum sativum L.)
Korijandar je jednogodišnja gajena biljka. Kao lek, začin korigens mirisa i ukusa koristi se plod ove biljke. Žetva se obavlja kada plod dobije žutomrku boju. Najveće količine korijandra se predestilišu za dobijanje etarskog ulja, koje ima najširu i najraznovrsniju primenu u prehrambenoj industriji.
Lanvandula (Lavandula vera DC)
Lavandula je vrlo dekorativna, zimzelena viešegodinšnja polužbunasta biljka. I u kontinentalnom delu naše zemlje se vrlo lako gaji. Razmnožava se semenom i deljenjem busenova.
U lekovite svrhe se koristi osušen cvet lavandule a za proizvodnju cenjenog ekarskog ulja isključivo svež cvet. U svežem cvetu lavandule ima oko 0,5% etarskog ulja. Cvet lavandule se koristi kao amarum-aromatikum, a etarsko ulje za aromatizaciju lekova, ulazi u sastav kupki a najveće proizvedene količine potroši kozmetika i parfimerija za proizvodnju kozmetičkih i higijenskih preparata.
Lan (Linum usitatissimum L.)
Lan je jednogodišnja biljka divnih plavih cvetova. Koristi se isključivo gajeni lan. U lekovite svrhe upotrebljava se laneno seme, čiji je glavni lekoviti sastojak sluz. Lanena sluz je blago i neškodljivo sredstvo za čišćenje (protiv zatvora), pa se može davati deci i trudnicama. Ova sluz blagotvorno deluje i na sluzokožu usta, želuca i creva, pa se preporučuje kao lek za sve te organe.
Majkina dušica (Thymus serpyllum L.)
Majkina dušica je ne samo omiljena biljčica u narodu nego i priznat lek u zvaničnoj medicini. Raste kao višegodišnji omanji polugrm. U brdskim i planinskim predelima majkina dušica se vekovima koristi kao lek i začin. Nadzemni deo biljke u cvetu je, zbog svog hemijskog sastava izvanredan konzervans i dezificijens. Najčešće se daje za lečenje organa za disanje, osobito protiv kašlja. Uzima se u obliku čaja ili sirupa.
Majoran (Majorana hortensis Moench)
Majoran je mediteranska biljka, koja se i u kontenentalnim delovima vrlo uspešno gaji, ali samo kao jednogodišnja kultura. Sadrži vrlo mnogo etarskog ulja, čak do 3,5% u kojem ima oko 40% terpena, fenola, borneola i drugih aktivnih supstancija. Zbog toga se majoran odavnina koristi kao konzervans i prijatan začin. Kao lek, uzima se za lečenje stomačnih bolesti i kao sredstvo za umirenje, stišavanje bolova.
Matičnjak (Melissa officinalis L.)
Matičnjak je višegodišnja biljka koja se sreta po šumama kao divlja biljka, a poslednjih godina se sve više gaji na velikim površinama za proizvodnju lista, nadzemnog dela biljke i etarskog ulja dobijenog destilacijom nadzemnih delova matičnjaka. Zahvljajući veoma složenom hemijskom sastavu, matičnjak se koristi za lečenje organa za varenje, za smirenje uznemirenog nervnog sistema i srčanih neprijatnosti, osobito protiv povraćanja i sličnih smetnji,
Mirođija (Anethum graveolens L.)
Mirođija je poznata začinska biljka. Cela biljka je aromatična, jer sadrži etarskog ulja. U lekovite svrhe koristi se plod i ceo nadzemni deo biljke u cvetu. Mirođija je efikasan protiv nadimanja i drugih teškoća organa za varenje. Etarsko ulje mirpođije koristi se i u prehrambenoj industriji kao začin i dobar prirodan konzervans.
Morač (Foenicilum vulgare Mill.)
Morač je višegodišnja zeljasta biljka. Raste divlje oko Sredozemnog mora, a u kontinentalnim krajevima se uspešno gaji. List morača se koristi kao začin, a plod za farmaceutske potrebe, u prehrambenoj industriji, za proizvodnju poslastica i alkoholnih napitaka. Nosilac lekovitosti je etarsko ulje u kome je glavni aktivni sastojak anetol, od koga potiče sladak ukus i prijatan miris. Morač se upotrebljava za lečenje organa za varenje i disanje, za odstranjivanje neprijatnog zadaha iz usta i slično.
Neven (Calendula officinalis L.)
Neven je jednogodišnja dekorativna biljka. Donedavno se po baštama sejala samo kao cveće, a danas se koristi i kao lek. Cvet nevena ima heterozida, osobito flavonoidnih materija, karotenoida, fitosterola i drugih supstanicija, zbog kojih se uspešno koristi kao antiseptik i za brže zarašćivanje rana.
Pelen (Artemisia absinhium L.)
Pelen je od najstarijih i najviše cenjenih lekovitih biljaka. Upotrebljavali su ga još stari Egipćani pre nekoliko hiljada godina. Za farmaceutske potrebe bere se list i ceo nadzemni deo biljke u cvetu. Pelen sadrži gorkih materija (apsintin i anabstinin), etarskog ulja i dr., zbog kojih se koristi kao gorko sredstvo, korigens ukusa i mirisa, u proizvodnji alkoholnih pića i slično. Pelen i njegovo etarsko ulje su otrovni zbog sadržaja tujone, pa se zbog toga ne smeju neograničeno koristiti u svakodnevnom životu.
Perunika (Iris florentina L., Iris germanica L.)
Perunika je staro narodno cveće. Ppo baštama se sadi kao dugovečna dekorativna biljka.
Čaj od rizoma perunike dobar je protiv bolova u trbuhu. Veći komad oguljenog čistog rizoma perunike daje se maloj deci kada im izbijaju prvi zubi, radi jačanja desni i lakšeg izbijanja zuba. List perunike ima mnogo vitamica C, pa e moe koristiti kao povrće, bogat izvor ovog vitamina.
Peršum (Petroselenim sativum Hoffm.)
Peršun je dvogodišnja gajena biljka. Upotrebljava se kao začin i lek. U lekovite svrhe služi list, koren i seme. Pomenuti delovi biljke i njihovom destilacijom dobijamo etarsko ulje upotrebljavaju se kao dezinficijensi organa za mokrenje i pojačanje mokrenja. Svež list peršuna ima mnogo vitamica C, pa e može upotrebljavati i kao vitaminska sirovina.
Petrovac (Agrimonia eupatoria L.)
Petrovac je dugogodišnja viljka koja s emože naća na svakom koraku. U lekovite svrhe koristi se nadzemni deo biljke u cvetu. Ima vrlao mnogo taninskih materija, pa se može koristiti kao i druge taninske biljke, njome se leči proliv, posekotine, katar želuca i creva, kožne bolesti i dr. Petrovac nije otrovna biljka i ne izaziva naviku, pa se može korisiti duže vremena bez prekida.
Podbel (Tusslago farfara L.)
P0dbel je višegodišnja biljka, koja već rano u proleće cveta, a tek kada precveta pojavljuju se listovi. Od podbela se koristi cvet i list, jer sadrže mnogo sluzi. Najviše se koristi za lečenje organa za disanje, osobito protiv kašlja i drugih smetnji disajnih puteva.
Podubica (Teucrium shamaedrys L.)
Podubica je trajna zeljasta biljka koja raste u obliku žbunića, ređe pojedinačno. Listovi su joj sitni, po obliku slični hrastu, odnoso dubu (staro slovensko ime za ovu biljku(, pa joj otuda narodno ime podubica iloi samo dubac. Kao lek se koristi nadzemni deo biljke u cvetu. Sakuplja se celog leta dokle god biljka i cveta. Miris i ukus podubice potiču od prisutnih tanina i etarskog ulja, zbog kojih se koristi kao gorko sredstvo za pobošljanje apetita, za jačanje želudca i sl.
Ricinus (Ricinus communis L.)
Ricinus je gajena biljka koja može narasti i preko 2 metra. To je industrijska ali vrlo dekorativna biljka, pa je često sade po baštama kao cveće. Cela biljka je otrovna. U lekovite svrhe kostisti se seme, čiji je glavni sastojak masno ulje. U medicinske svrhe može se koristiti ovo ulje samo ako je proizvedeno hladnim ceđenjem ricinusovog semena. Ovo ulje je staro dobro sredstvo za čišćenje, ne nadražuje i ne izaziva grčeve, pa se može davati deci i trudnicama.
Ruta (Ruta graveolens L.)
Ruta ili sedef je stari narodni lek. Često je sade po baštama kao cveće, ali je koriste i kao opasan lek. Upotrebljava se za umirivanje živaca i protiv crevnih parazita. Tura je otrovna biljka, pa se ne preporučuje njena upotreba u narodnoj medicini.
Salep (Orchis div.)
Salep ili kako se mnogo češće u narodu čuje ime kaćun i prolećni kaćun je biljka kojoj narod pripisuje čudotvornu lekovitu moć, jer su mnogi ubeđeni, da salep krepi i jača ceo organizam. Od salepa se koriste krtole, kopa se samo mlada krtola jer je ona bogatija lekovitim materijama. Salep sadrži mnogo sluzi, pa se uspešno koristi u lečenju katara sreva, protiv kašlja i promuklosti, protiv prolivaa i lečenja raznih oboljenja kože i sluzokože. Nekada se krompirić ove biljke upotrebljavao za proizvodnju hranljivog osvežavajućeg bezalkoholnog napitka koji se zvao s a l e p, pa je verovano po tome i biljka tako nazvana.
Sapunjača (Saponaria officinalis L.)
Sapunjača je korivska višegodišnja biljka divnih belih ili belo ružičastih cvetova sabranih u okruglaste cvasti. Najčešće se koristi koren ove biljke, jer u njemu uma najviše lekovitih materija, osobito saponozida, zbog čega ulai u sastav mnogih mešanih čajeva za lakše iskašljavanje.
Sitnica (Herniaria glabra L.)
Sitnica jemala, neugledna, po zmlji polegla biljka. Koristi se nadzemni deo biljke, koji treba oštrim nožem rezati, a nikako celu biljku čupati, da se ne bi na prirodnim nalazištima potpuno uništila. U nekim zemljama se gaji, a kod nas je već prilično proređena, pa je nema u dovoljnim količinama ni za domaće potrebe. Sitnica sadrži saponozide, flavonoida i kumarina, pa se s drugim biljnim drogama koristi za lečenje organa za mokrenje, za lakše i bezbolnije izbacivanje peska iz bubrega i bešike i sl.
Sladić(Glycyrrhiza glabra L.)
Sladić je vrlo otporna zeljasta biljka pogodna za vezivanje zemljišta, pa se uspešno koiristi u borbi protiv bijuica i erozije. Koren sladića sadrži mnogo jedne slatke materije, glicirizina, bog čega je odličan korigens ukusa lekova koje se teško uzimaju. U obliku čaja i sirupa je sredstvo za iskašljavanje, protiv nadimanja i raznih smetnji u organima za varenje.
Slačica crna (Brassica nigra Koch)
Slačica je jednogodišnja gajena biljka, koja se gaji na velikim površinama kao industrijska sirovina. Seme crne slačice sadrži sumpornih glikozida, oko 5% sinigrozida, etarskog i masnog ulja i drugih materija. Seme crne slačice i iz njega dobijeno etarsko ulje su sredstva za draženje kože.
Etarsko ulje crne slačice je efikasno antispetično i paraziticidno sredstvo. Andtibakterjska moć ovog ulja je vrlo velika. Crna slačica se upotrebljava i kao začinska biljka.
Slez crni (Malva silvestris L.)
Slez je korovska biljka, pratilac ljudskih naselja. Najčešće se javlja po naseljima i oko njih, po livadam i sl.
Os crnog sleza se koristi cvet i list. Pored ostalih materija, u crnom slezu ima mnogo sluzi i tanina, u cvetu ima antocijana. Ova vrsta sleza upotrebljava slično belom slezu.
Suručica (Filipendula ulmaria /L./Maxim.)
Suručica je livadska biljka, cveta tokom leta pa je pravi ukras iscvetalih nepokošenih planinskih livada. Vrhovi grančica u cvetu beru se dok god biljka cveta, brzo se suše u hladu na promaji, dobro zapakuju u čuvaju na suvom mestu. U obliku čaja uzima se pojačavanje mokrenja, izazivanje znojenja i mršavljenje.
Tatula (Datura stramonium L.)
Tatula je jednogodišnja smrdljiva korovska biljka, priatilac ljudskih skupina. Tatula je otrvna biljka!
Otrovnost i lekovitost tatule potiče od prisutnih alkaloida hiosciamina, odnosno atropina i skopolamina. Najveće količne tatule trošile su se za ekstrakciju ovih alkaloida i za proizodnju antiasmatičnih cigareta. Od tatule se u lekovite svrhe koristi listi i seme. Upotreba ove biljke je sada znatno manje nego što je bila ranije.
Timijan (Thymus vulgaris L.)
Timijan je višegodišnji grmić sve više gajen u celom svetu, pa i kod nas. Nadzemni deo biljke je prijatnog mirisa, jer sadrži oko 2,5% etarskog ulja, koje ima mnogo timola, karvakrola, cimena i drugih antiseptičkih materija. Timijan se koristi kao lek i začin. Timijan i njegovo etarsko ulje upotrebljava se u obliku čaja za bolje varenje, protiv kašlja, crevnih parazita, proliva i kao izvanredan konzervans namirnica i korigens mirisa hrane i lekova.
Trava iva (Teucrium montanum L.)
Trava iva je višegodišnja niska, po zemlji polegla biljka. Ima razvijen korenov sistem kojim se čvrsto drži za zemlju pa se ne da lako isčupati. Trava iva je jedan od najstarijih lekovitih lekova. Narod ima neograničeno poverenje u lekovitu moć ive biljke, pa je otuda i mnogo izreka koje se odnose na nju. Upotrebljava se kao gorko sredstvo, osobito kao tonik i za jačanje apetita.
Hajdučka trava (Achillea millefolim L.)
Hajdučka trava je stari narodni lek, mnogo su koristili i hajduci za lečenje rana a smatra se da je Ahila iskoristio lekovitu moć ove biljke, pa je po njoj ova biljka dobila latinsko ime Achillea. Hajdučka trava ima više lekovitih materija, među kojima treba spomenuti etarsko ulje flavonoide i tanine. Etarsko ulje je ponekad plave boje, zbog prisustva azulena, pa se takvo ulje smatra lekovitijim od ulja koje nije plavo. Čaj, ekstrat, etarsko ulje i drugi lekoviti oblici hajdučke trave upotrebljavaju se za lečenje organa za varenje i disanje, protiv unutrašnjeg krvarenja i dr.
Hajdučka trava žuta (Achillea clypeolata Sw.)
Hajdučka trava žuta je pravi ukras krša. Javlja se na suvim i toplim kršovitim mestima i gaji se kao cveće. U narodu se smatra da je lekovitija od bele hajdučke trave. Upotrebljava se cvet i ceo nadzemni deo biljke u cvetu u iste svrhe kao i bela hajdučica. Međutim, ova biljka hemijski nije dovoljno ispitana, pa je zvanična medicina još ne koristi.
Hmelj (Hamulus lupulus L.)
Hmelj je višegodišnja povijuša. Koristi se samo gajena biljka. Uglavnom se gaji za potrebe industrije, a koristi se za skupljanje šišarica i lupulina za potrebe farmaceutske industrije.
Šišarice i lupulin sadrže etarskog ulja, tanina i gorkih materija, zbog čega se uspešno upotrebljavaju kao gorka aromatična sredstva, za umirenje, za izazivanje apetita i sl. U većim dozama mogu biti škodljiv.
Čubar (Satureja hortensis L.)
Čubar je jednogodišnja aromatična gajena biljka. U lekovite svrhe se koristi ceo nadzemni deo biljke u cvetu i iz njega destilacijom dovijeno etarsko ulje. U etarskom ulju uma karvakrola kao antiseptično sredstvo, zatim za lečenje organa za disanje, varenje i mokrenje.
Čubar je stara i dobro poznata začinska biljka, koja i danas ima primenu u savremeneoj prehrambenoj industriji.
Šumska jagoda (Fragaria vesca L.)
Šumska jagoda je vrlo rasprotranjena biljka u pojasu šuma. Plod šumske jagode se koristi kao hrana, poslastica i lek, jer sadrži šećera, pektina, organskih kiselina i drugih koirsnih sastojaka. List šumske jagode, pored ostalih materija, ima mnogo tanina, pa se koristi kao taninska droga protiv proliva, želudačnih i crevnih zapaljenja, protiv hemoroida i kao sredstvo za jačanje. Zajedno sa listom kupine i maline upotrebljava se i kao vrlo prijatan napitak koji je zameni ruski čaj. Povremeno se koirsti i rizom šumske jagode, najčešće u obliku čaja, za otklanjanje raznih tegoba kao i list ove bilje.
II – LEKOVITO BILJE VLAŽNIH STANIŠTA
Ova grupa lekovitog bilja nalazi se na fosilnom dolinskom dnu Strugarskog potoka gde je sloj zemljišta deblji, pa je i veća vlaga.
Angelika (Anelica archangelica L.)
Angelika ili anđelika je višegodišnja robusna vrlo dekorativna biljka. U mnogim zemljama se gaji, a poslednjih godina se plantažira u anšoj zemlji. Koren gajenih biljaka se koristi kao lekovito sredstvo i za proizvodnju etarskog ulja. I koren i etarsko ulje angelike upotrebljavaju se kao lekovita sredstva za povećanje apetita, za bolje varenje, za jačanje i slično. Etarsko ulje dobijeno iz korena i iz semena angelike se koriste za proizvodnju desertnih pića.
Beli bun (Scopolia carniolica Jacq)
Beli bun je izrazita karpatska biljka. Još uvek se največe količine droge ove biljke izvozi sa Karpata. U manjim količinama zastupljena je kao divlja biljka u severistočnom delu Srbije. Ima je i kraj Rajkove pećine blizu Majdanpeka. Cela bilja je otrovna! Od ove biljke se upotrebljava koren i rizom, imaju oko 0,5% alkaloida skopolamina, od koga potiče lekovitost i otrovnost ovih droga. U lekovite svrhe koristi se u prerađenom obliku i strogo odrađenim dozama, pa se sme uzimati samo pod lekarskom kontrolom.
Beli slez (Althaea officinalis L.)
Beli slez je vrlo rasprotranjena divlja biljka. Međutim, za farmaceutske potrebe je bolje koristiti gajene biljke, jer one sadrže više lekovitih materija. Zbog toga se beli slez gaji u mnogim zapadnim zemljama, a počeo se gajiti i kod nas. Od belog sleza za lek se koristi koren list i cvet, najlekovitiji je koren, jer sadrži najveću količinu sluzi. Beli slez se koristi za lečenje katara organa za disanje i upaljene sluznice organa za varenje. Beli slez nikada ne treba kuvati, već samo držati u malkoj vodi, procediti i to popiti.
Borovnica (Vaccinium myrtillus L.)
Borovnica je višegodišnja biljka planinskog područja. U lekovite svrhe najviše se koristi plod i list. Plod borovnice, zbog sadržaja peketina i tanina, je lekovito sredstvo protiv diarea i katara organa za varenje, a služi i za ekstrakciju antocijana, supstancije koja se daje avijatičarima za pojačanje vida. List borovnice se koirsti kao diuretik i antidiabetik.
Velebilje (Atropa belladonna L.)
Velebilje je zeljasta biljka koja raste po brdskom i planinskom šumskom području. Cela biljka je otrovna i lekovita, jer sadrži alkaloidne materije. Lekovi izrađeni od lista i korena velebilja koriste se u okulistici, za ublažavanje bolova, protiv bronhijalne astme, neuralgije i sl. Velebilje se ne uzmita u obliku čaja!
Visibaba (Galanthyus nivalis L.)
Visibaba je prvi vesnik proleća. Njeni vrlo dekorativni beli cvetovi javljaju se odmah posle snega. Biljka se sadi po baštama kao omiljeno cveće, a nalazi se i u slobodnoj prirodi. Lukovice visibabe se poslednjih godina koriste ekstrakciju važnih lekova, koji se u obliku injekcija, primenjuju za lečenje vrlo teških bolesti.
Vučja lika (Daphne mezereum L.)
Vučja lika ili hajdučka oputa je grmić šumskog pojasa planinskog područja. U lekovite svrhe koristi se kora ove biljke. Upotrebljava se protiv reumatizma, ali se ne preporučuje za korišćenje u narodnoj medicini, jer na koži izaziva peckanje, crvenilo i plikove. Cela biljka je otrovna!
Gavez (Symphytum officinale L.)
Gavez je višegodišnja biljka s jako razvijenim i snažni korenom u čiju lekovitu moć nerod ima neograničeno ppoverenje. Koren gaveza sadrži više lekovitih materija, zbog kojih se upotrebljava za lečenje upala usne šupljine, protiv crevnih oboljenja, protiv hemoroida i drugih smetnji organa za varenje.
Digitalis purpurni (Digitalis purpurea L.)
Digitalis purpurni je u nas gajena biljka. Ima vrlo dekorative krupne listove s mrežastom nervaturom i krupne zvonolike purpurnocrvene cvetove koji sjreću pažnju svojom
lepotom. List ovog digitalisa je oficijalna droga u mnogim farmakopejama, služi za izradu lekovaza srce, koji se samo u strogo određenim dozama i uz lekarski recept može dati pacijentu za upotrebu. Purpurni digitalis je otrovna biljka i ne sme se koristiti u obliku čaja ili nekog drugog leka pripremljeog u domaćinstvu.
Đurđevak (Uconvallaria majalis L.)
Đurđevak je dekorativna divlja i gajena biljka. U izvesnim svetlim šumama pokriva velike površine, to su prave prirodne plantaže. Đurđevak je gorak i otrovan, to je otrov, a u dozvoljenim dozama i lek za srce. U svim delovima đurđevka ima kardiotoničnih heterozida od kojih se u farmaceutskoj industriji proizvodi nekoliko lekva.
Iđirot (Acorus calamus L.)
Iđirot je višegodišnja barska biljka, rizom iđirota je oficijalna droga u mnogim farmaceutskim farmakopejama. Vadi se u jesen ili rano proleće jer tada ima javiše lekovitih materija. Najvažnije lekovite materije rizoma iđirota su tanini i etarsko ulje. Upotrbljava se za povećanje želudačne kiseline, pjačava varenje hrane, kao i lekovito sredstvo protiv katara organa za varenje, protiv prolica.
Jedić (Aconitum napellus L.)
Jedić je višegodišnja vrlo otrovna planinska biljka. Ima divne tamno plave krupne cvetove neobičnog oblika, koji liče na šlemove. Cveta tek u drugoj polovini leta. Gaji se i po baštama kao dekorativna biljka. Cela biljka je vrlo otrovna! Od jedića se kao lek koriste mladi gomolji repastog oblika, u kojima ima otrovnog alkaloida akonitina (jedan miligrama akonitina može izazvati smrt!). koristi se samo za ekstrakciju lekovitih materija, a nikako se ne sme upotrbljavati kao naradni lek.
Kim (Carum carvi L.)
Kim je izrazito planinska biljka. Javlja se po vlažnim bogatim livadama. Poslednjih godina se vrše pokušaji gajenja ove biljke, jer se ne mogu sakupiti dovoljne količine ploda kima ni za domaće potrebe. U mnogim zemljama se već vrlo uspešno gaji. Plod kima je izvanredno dobro sredstvo protiv nadimanja. Koristi se u obliku čaja. Može se daati i bebama. Velike koičine kima predestilišu se u etarsko ulje, koje se koristi za proizvodnju desertnih napitaka i u prehrambenoj industriji kao začin, korigene miriste i ukusa i kao konzervans.
Kopitnjak (Asarum europaeum L.)
Kim je izrazito planinska biljka. Javlja se po vlažnim bogatim livadama. Poslednjih godina se vrše pokušaji gajenja ove biljke, jer se ne mogu sakupiti dovoljne količine ploda kima ni za domaće potrebe. U mnogim zemljama se već vrlo uspešno gaji. Plod kima je izvanredno dobro sredstvo protiv nadimanja. Koristi se u obliku čaja. Može se daati i bebama. Velike koičine kima predestilišu se u etarsko ulje, koje se koristi za proizvodnju desertnih napitaka i u prehrambenoj industriji kao začin, korigene miriste i ukusa i kao konzervans.
Kopitnjak (Asarum europaeum L.)
Kopitanjak je niska višegodišnja biljka bukovih šuma. To je stari narodni lek, ali pošto sadrži otrotvnog azarona u etarskom ulju, nije ga prihvatila i zvanična medicina. Kopitanjak se upotrebljava za izazivanje povraćanja i proliva, za lečenje gihta i drugih bolesti. Nakada se cela biljka stavljala u ulje i na taj način proizvodio narodni briljantin za kosu, od koga je kosa postajala sjajna i uredna.
Lazarkinja (Asperula odortata L.)
Kazarkinja je višegodišnja nežna biljčica bukovih šuma, severnih ekpozicija. U lekovite svrhe se upotrebljava cela biljka u cvetu. Lazarkinja sadrži kumarinskih heterzoda, etarskog ulja, tanina i drugih materija. Ona je javiše narodni lek, ulazi u sastav čajeva za lečenje katara i žuči, dodaje se kupkama i sl. Lazarkinja se koristi i u duvanskoj industriji, dodaje najfinijem duvanu za izradu kvalitetnih cigareta, jer lazarkinja sadrži kumarinskih materija kojima utiče na aromu cigareta.
Lincura (Gentiana lutea L.)
Lincira lincura je visokoplaninska biljka. To je jedna od najdekorativnijih biljnih vrsta. Lincura je i najstarija lekovita biiljka. Planinci još uvek smatraju da lincura leči sve bolesti i treba je imati u svakoj kući. Od lincure se kao lek koristi samo koren, koji se kopa samo od starijih biljaka u drugoj polovini leta ili u jesen. Glavu korena trba odrezati, iseći na onoliko delova koliko je na njoj pupoljaka i svaki deo vratiti u zemlju. Na taj način će se lincura zaštiti od uništenja na već retkim prirodnim nalazištima. Koren lincure je gorak, ali nije otrovan. Glavne lekovite stvari su gorke materije, nedovoljno proučene. Upotrbljava se kao gorko sredstvo za poboljšanje paetita, za jačanje oronulog organizma, za poboljšanje apetita, za jačanje oronulog organizma, a bolju cirkulaciju i protiv proširenih vena.
Maslačak (Taraxacum officinale Web.)
Maslačak je višegodišnja biljka vlažnih, čak podvodnih mesta. U lekovite svrhe koristi se koren i nadzemni deo biljke u cvetu. Maslačak ima mnogo imulina, gorkih materija holina, malo etarskog ulja i drugih materija. Maslačak je staro sredstvo za mokrenje, povećava apetit, blago sredstvo za čišćenje, protiv bolova žući i jetre. Mlad list maslačka koristi se i kao sveža zdrava hrana, najčešće u obliku prolećne zelene salate.
Metvica (Mentha pulegium L.)
Metvica je višegodišnja braaska biljka, vrlo je slična pravoj, pitomoj ili crnoj nani, ali je od ove nešto neprijatnijeg mirisa, jer sadrži manje mentola i više pulegona. Upotrbljava se nadzemni deo metvice u cvetu, u obliku čaja, kao izvanredno sredstvo za varenje, jer reguliše lučenje želudačnog soka i ne dozvoljava preterano stvaranje i zadržavanje gasova u organima za varenje. Metvica je aromatična biljka, pa se izvesne količine predestilišu za dobijanje etarskog ulja, koje ima široku primenu u farmaceutskoj i drugim srodnim industrijama, U nedostatku pitome nane, može se koristi metvica.
Mrazovac (Colchicum autumnale L.)
Mrazovac je višegodišnja biljka, koja cveta u jesen, a u proleće iduće tra listove između kojih se tek početkom leta pojavljuju plodovi u obliku krupnih čaura punih sitnog semena. Cela bljka je otrovna. Od mrazovca se koristi seme i lukovice. Seme ima najeću količinu alkaloida, kolhicina, pa se ono mora korisiti za ekstrakciju ove otrovne supstancije. Od mrazovca se izrađuju lekovi protiv izolovanog kolhicina još uvek se potroši na potrebe poljoprivrede, jer povećava žetveni prinos.
Nana (Mentha pipetia L.)
U jugoslaviji uspeva nekoliko desetina vrsta nane. Međutim, nejelekovitija pitoma ili crna nana, koja je isključivo gajena vrsta. To je višestruki hibrid natao ukrštanjem baarske nane (Mentha aquatica L.) i zelene nane Mentha viridis L.). Od nane se koristi list, ceo nadzemni deo i etarsko ulje. Sporastom životnog standarda sve je češća i raznovrsnija upotreba nane i njenog etarskog ulja. Ona postaje sve važnija sirovina za proizvodnju lekova, profulaktičkih, higijenskih, dijetetskih, kozmetičkih, parfimerijskih, prehrambenih, alkoholnih i desertnih proizvoda široke potrošnje.
Odoljen (Valeriana officinalis L.)
Odoljen raste svuda. U posledenje vreme sve se više gaji za proizvodnju kvalitetnog korena i etarskog ulja. Odljen je stari narodni lek za smirenje nervnog sistema i srca, protiv grčeva i bolova u organima za varenje, protiv nesanice i sl. Valirajana nije otrovna ni škodljiva, pa se može koristiti.
Oman (Inula helenium L.)
Oman je korovska biljka vlažnih livada. Od njega se koristi koren, jer sadrži i do 3% etarskog ulja, heterozida i inulina. Upotreba korena omana je stara i vrlo raznovrsna. Priznaje ga i naučna medicina. To je dobar antiseptik organa za disanje, dobar lek protiv kožnih bolesti, poremećenog varenja, neuredne menstruacije i drugih bolesti.
Plućnjak (Pulmonaria officinalis L.)
Plućnjak je biljka bukovih šuma. U proleće i u prvoj polovini leta skuplja se ceo nadzemni deo biljke u cvetu. Biljka sadrži mnogo sluzi, pa se najčešće koristi za lečenje organa za varenje i disanje, osobito u obliku čaja protiv kašlja i prelade. Dobar je i za regulsianje stolice.
Rastavić (Equisetum arvense L.)
Rastavić je korov vlažnih livada i mesta uopšte. Rano u proleće najpre istera plodnu stabljiku, a tek kasnije neplodnu na kojoj su u pršljenovima raspoređeni igličasti listovi. Za lek se koristi samo neplodna stabljika sa lisrovima. U rastaviću ima više lekovitih materija među kojima se najviše cene saponozidi, flavonski heterozidi, karetenoidi, pektini, tanini, vitamin C id. Koristi se u obliku čaja kao sredstvo koje tera na mokrenjei za lečenje organa za mokrenje.
Rusa (Chelidonim majus L.)
Rusa se najčešće javlja kao korov, osobito šumski. Za vreme cvetanja biljke sakuplja se ceo nadzemni deo, povremeno se sakuplja i svež sok, jer i on ima bektericidno i fungicidno dejstvo. Rusa sadrži alkaloide koji deluju sedativno, zatim etarsko ulje, tanine i druge lekovite materije. Upotrebljava se kao lekovito sredstvo za pojačanje lučenja žuči, protiv kožnih bolesti i sl.
Slatka paprat (Ploypodium vulgare L.)
Slatka paprat je višegodišnja biljka vlažnih stena i izrazito severnih strana. Ima razvijen rizom slatkog ukusa, jer sadrži do 5% šećera, manitola i glicerizina. Upotrbljava se kao prijatno slatko i neškodljivo sredstvo za lakše iskašljavanje, lečenje jetre i u druge svrhe.
Srčenjak (Polygonum bistora L.)
Srčenjak je višegodišnja biljka vlažnih planiniskih bogatih livada. Iz krivog, u obliku „S“ savojenog debelog rizoma, ibija kopljasto lišće i tanka prava cvetna stabljika s ljubičastoružičatim cvetićima. Rizom ove biljke sadrži mnogo tanina, čak do 25%, pa se upotrebljava kao i druge taninske droge , osobito protiv proliva, hemoroida, za lečenje rana i sl.
Trava od srdobolje (Potentilla ormentilla Neck.)
Trava od srdobolje je nežna visokoplaninska livadska biljka. U toku cetanja biljke vidi se rizom, očisti od korenčića i drugih delova biljke, opere, osuši i koristi kao s+lekovito srdstvo za jačanj, za zaustavljanje krvavljenja i zalečenje drugih bolesti kao i ostale taninske droge.
Ova vrsta trave od srdobolje ili steže može se lako razlikovati od drugih sličnih, manje lekovitih vrsta po tome što se cvet ove biljke sastoji od 4 krunična listića, dok je u ostalih biljaka uvek 5 kruničnih listića.